Kako sam kupio stan u Novom Sadu

Dugo sam živeo kao podstanar u Novom Sadu. Promenio sam mnogo stanova, dok konačno nisam skupio dovoljno sredstva za kupovinu sopstvenog krova nad glavom.

Plan je bio jednostavan; pregledaću oglase na internetu, izdvojiću stanove koji mi odgovaraju, otići ću da ih pogledam i - kupiću najbolji. Ali ubrzo mi je postalo jasno da kupovina nekretnine ne funkcioniše tako lako.

Sledi moja priča kako sam uspeo da kupim stan u Novom Sadu.

Prvo pitanje - gde želim da živim?

Dobro poznajem Novi Sad i znao sam koja naselja mi odgovaraju, a koja ne. Ali, jedno je proći ulicom ili popiti kafu u nekom kraju, a sasvim drugo živeti u njemu.

Najviše sam gledao stanove na Grbavici, Limanu, Telepu i Detelinari, i svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke.  

Najvažnija pitanja za mene su:

• Koliko vremena mi treba do posla?
• Da li u blizini imam prodavnice, pijacu, apoteke, zabavne sadržaje?
• Kakva je situacija sa parkiranjem?
• Da li je stan okrenut prema bučnoj ulici ili mirnom dvorištu?

Na oglasima - sve izgleda lepše nego uživo

Krenuo sam prema planu. Sate i sate, provodio sam na sajtovima za nekretnine, napravio uži izbor, kontaktirao vlasnike i zakazao obilaske.

Godine podstanarskog života naučile su me da obraćam pažnju na stvari koje se ne vide na slikama, poput:

• Koliko dnevnog svetla ulazi u prostorije?
• U kakvom je stanju stolarija?
• Ima li dovoljno mesta za ugradne ormare?
• Kako izgleda ulaz u zgradu?
• Kakav je miris stana?

Početak je bio pomalo razočaravajući. Stanovi koji su na slikama delovali prostrano i svetlo, uživo su bili skučeni i mračni. Kod nekih se iz dnevne sobe direktno ulazilo u kupatilo, u starijim zgradama liftovi nisu radili, hodnici su bili preuski, itd.

Obišao sam na desetine stanova, već sam zaboravio tačan broj, pa je polako počela da me hvata panika da neću uspeti da pronađem svoju idealnu nekretninu.

Nekoliko puta sam promenio kriterijume. Na primer, shvatio sam da mi ne treba velika kvadratura, već funkcionalan stan sa pametno iskorišćenim prostorom. Jedino od čega nisam odustajao bila je terasa. Stan bez terase jednostavno nije dolazio u obzir.

Pregovori oko cene

Upornost se na kraju isplatila. Naleteo sam na dvosoban stan koji mi je odgovarao, lokacija je bila odlična, kao i spratnost i očuvanost zgrade, a pogled - prelep!

Došli smo do cene.

Za pregovore sam se dobro pripremio, pogledao sam slične stanove i uporedio cene. Razgovori su trajali nekoliko nedelja. Vlasnik nije hteo da napravi kompromis, a nisam hteo ni ja.

Stan je bio u izvornom stanju i morao je kompletno da se renovira - kupatilo, podovi, instalacije, stolarija. Sve je trebalo da se menja, pa sam tražio da se ti troškovi odbiju od cene.

Nekako smo se ipak dogovorili, s tim da sam ja napravio veće ustupke. Stan mi se sviđao i bojao sam se da će me neko preduhitriti.

Provera dokumentacije

Kaparu nisam želeo da uplatim pre nego što sam proverio papire. Slušao sam razne priče o spornim uknjižbama, zabeležbama i teretima, pa sam hteo da budem siguran. Znam da preko eKatastra podaci mogu da se proveravaju i online, ali sam ipak otišao lično u katastar. 

Proverio sam:

• da li je stan uknjižen 1/1 i bez tereta
• da li postoji upisana hipoteka ili zabeležba
• da li se svi podaci iz vlasničkog lista poklapaju sa dokumentacijom koju mi je prodavac pokazao.

Tek kad sam se uverio da je sve u redu, bio sam spreman za sledeći korak.

Preuzimanje ključeva

Taj korak je bio odlazak kod javnog beležnika (notara). On je još jednom proverio status nekretnine i overio dokumente. Uplatio sam traženu sumu, potpisao ugovor o prenosu vlasništva i preuzeo ključeve.

Postao sam vlasnik svog stana! Konačno!

Ali nije sve bilo još gotovo

Priča se nije tu završila, čekalo me je renoviranje i kupovina nameštaja, bele tehnike i ostalih stvari. Ali to su bile slatke muke, koje nisu umanjile moju radost.

Brzo sam počeo da pozivam majstore, merim zidove i dogovoram radove. Već sam imao u glavi šta treba da se menja, kakvu rasvetu da postavim u dnevnoj sobi, kakve pločice i kadu da stavim u kupatilu, gde će biti ormar, a gde garnitura.

A šta bih danas uradio drugačije?

Kada bih ponovo kupovao stan u Novom Sadu, neke stvari bih uradio drugačije (i pametnije).

Pre svega, posvetio bih veću pažnju zgradi i okolini. Stan možeš da renoviraš po svojoj želji, ali ulicu, položaj i stanje zgrade, količinu zelenila i uređenost parkova - ne možeš da promeniš.

Takođe, ne bih toliko žurio sa kupovinom zbog straha da će mi neko „oteti“ stan pred nosom. Ta žurba me je sigurno koštala nekoliko hiljada evra.

I verovatno bih angažovao agenciju za nekrenine. Kupovina stana je veoma stresna, oduzima previše vremena i daleko je komplikovanija nego što izgleda na prvi pogled. Pomoć je dobrodošla.

Da li ste nekada prošli kroz sličnu situaciju? Pišite u komentraima, zanimaju me vaša iskustva.

Slike su kreirane uz pomoć AI alata

Pročitajte još:

• Kupovina stana u Novom Sadu – starogradnja ili novogradnja?