Ostavinska rasprava - šta treba znati?
DC · 28. Jun 2025. 231 · Native Blog i saveti
Nakon smrti člana porodice, pred vama je važan zadatak – pokretanje ostavinske rasprave i rešavanje imovinsko-pravnih pitanja. U nastavku saznajte kako izgleda ceo postupak, šta vas očekuje nakon rasprave i na koji način se vrši upis prava u katastar.
Prvi koraci nakon smrti člana porodice
Kada neko preminuće nastupi, matičar je dužan da smrt upiše u matičnu knjigu umrlih u roku od 30 dana. Najbliži srodnici treba da pribave smrtovnicu, koja služi kao osnovni dokaz za dalje postupke.
Popis i procenu imovine obavlja javni beležnik, dok naslednici prilažu dokaze o vlasništvu prilikom podnošenja zahteva za pokretanje ostavinske rasprave.
Kako se zakazuje i sprovodi ostavinska rasprava
Kada sud prikupi svu potrebnu dokumentaciju, zakazuje se ostavinska rasprava. Postupak vodi javni beležnik kome sud dodeli predmet. On donosi rešenje kojim se utvrđuje šta čini zaostavštinu, ko su naslednici i koliki je njihov udeo. Ako postoji testament, beležnik ga proglašava i postupa prema njegovim odredbama.
U slučaju da testament ne postoji, imovina se deli po zakonskom redu nasleđivanja. Takođe, moguće je da se neki naslednik odrekne svog dela u korist drugog, što se izjavljuje tokom rasprave.
Upis prava u katastar nepokretnosti
Nakon okončanja ostavinske rasprave, potrebno je izvršiti upis prava svojine ili drugih prava u katastar. Ovaj korak može pokrenuti sam naslednik ili javni beležnik, koji po službenoj dužnosti podnosi zahtev za upis.
Beležnik takođe šalje poresku prijavu Poreskoj upravi radi obračuna poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava. Prijavu za porez na imovinu podnosi naslednik lično ili preko punomoćnika.
Novine u postupku – e-šalter i digitalizacija
Zahvaljujući Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, čitav proces je pojednostavljen uvođenjem elektronskog šaltera. Sada je moguće sve potrebne dokumente dostaviti digitalno, bez odlaska na šaltere i čekanja u redovima.
Ovaj sistem ubrzava postupak, pa je rok za upis skraćen na svega pet radnih dana. Dokumentacija se čuva u elektronskom obliku, ali je savet da naslednik sačuva i originalne papire.
Javni beležnik ima ključnu ulogu u proveri ispravnosti dokumentacije i njenom dostavljanju Republičkom geodetskom zavodu. Odgovornost za eventualne greške sada dele svi učesnici u postupku, a ne samo stranka.
Dodatne olakšice i saveti
Zakon predviđa i mogućnost upisa zajedničke svojine na oba supružnika, a ne samo na jednog. Poreske prijave se podnose elektronski, što dodatno smanjuje administrativne obaveze građana.
Zahvaljujući digitalizaciji, katastarske evidencije su ažurnije, a nekada komplikovane procedure sada su znatno jednostavnije.
Ovaj tekst pruža pregled svih važnih koraka i novina u vezi sa ostavinskom raspravom i upisom prava u katastar, jasno i praktično, bez suvišnog ponavljanja i birokratskog jezika.
Naslovna fotografija: https://www.pexels.com/photo/a-person-signing-a-document-7054502/
Moja maceha ima problem sa prodajom nasledjene kuće. Uradjena je podela, porusen deo koji je pripao njenom bratu, a on se i dalje vodi kao suvlasnik. U katastru nije podeljen plac. Ograda je uredno napravljena i izgradjen je novi objekat koji nije upisan. Sta da uradim? Nemam vise ideja jer saveta mali milion.
Da li neko zna gde se tacno informisati o poreskim obavezama koje nastaju prilikom nasleđivanja, kako se obračunavaju i koje su moguće olakšice ili to sve ide preko advokata?
Ako ulazite u ostavinski raspravu e-salter ce vma ustedeti vreme. Probao i meni je pomogao da ne moram sve peske na salterima.
Kao advokat koji se svakodnevno susreće sa postupcima ostavinske rasprave, želim da istaknem nekoliko ključnih stvari koje je bitno razumeti pre nego što se krene u ovaj postupak.
Ostavinska rasprava je zvanični postupak prilikom kog se utvrđuju svi naslednici i imovina ostavitelja. Bitna je dokumentacija poput smrtovnice, dokaza o vlasništvu i eventualnog testamenta, ako postoji. Postupak vodi javni beležnik kome sud poverava predmet, što znači da uspeh i brzina završenja postupka u velikoj meri zavise od njegove stručnosti i kompletnosti dostavljene dokumentacije.
Ukoliko postoji testament, beležnik ga zvanično proglašava i primenjuje njegove odredbe. Ukoliko nema testamenta, imovina se deli prema zakonskom redu nasleđivanja. Tokom rasprave, naslednici mogu izražavati svoje prigovore i dogovarati se – moguće je i odricanje od nasledstva u korist drugih naslednika.
Nakon odlučivanja i donetog rešenja beležnik pokreće upis prava svojine u katastar. Ovaj korak je značajan jer formalno potvrđuje kome pripada imovina i omogućava dalju raspolaganje. Zahvaljujući poslednjim digitalnim rešenjima, upis u katastar je znatno ubrzan i olakšan.
Na kraju, savetujem da se, ukoliko postoje bilo kakve nedoumice ili složeniji odnosi među naslednicima, angažuje advokat ili pravni savetnik koji će obezbediti da postupak protekne mirno i po pravilima, te da pravo svakog naslednika bude ispoštovano.
Slažem se sa prethodnim komentarima. Takođe, važno je da znate vaše pravo na nužni deo ako postoji testament – nisu svi naslednici isto zastupljeni. Dobro je imati i pravni savetnik pored sebe. A najbolje dobrog advokata :)
Zanimljiva diksusija. Kod nas je uvek problem bila komunikacija među naslednicima. Bitno je dogovoriti se pre nego što se ide na raspravu, jer će tada sve ići mnogo brže i bez tenzija.
@Miloš
Zakon je decidan i precizan. Najvažnije pravilo je: Imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju ne ulazi u ostavinsku masu.
Šta to znači? Imovina (stan, kuća, zemlja, itd.) koju je primalac izdržavanja preneo na davaoca izdržavanja ovim ugovorom, izlazi iz nasleđa u trenutku smrti primaoca izdržavanja.
Ta imovina direktno prelazi u vlasništvo davaoca izdržavanja i ne deli se među zakonskim naslednicima na ostavinskoj raspravi.
Da li se nekome desilo da postoji ugovor o doživotnom izdržavanju? Kako to utiče na raspodelu nasleđa? Deluje mi komplikovano ako nisu svi saglasni.
@Ivana
Nije sve crno belo. Digitalizacija katastra, sprovedena od strane Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) kroz platformu eKatastar, je tehnički efikasna, ali je njena potpuna elektronska realizacija za građane ograničena.
1. Efikasnost i brzina:
Povećana brzina: Za razliku od ranijeg sistema gde je zahtev putovao između šaltera, elektronski zahtevi (podneti od strane ovlašćenih subjekata) se automatski distribuiraju i brže obrađuju. Ovo je značajno smanjilo vreme čekanja.
Transparentnost: RGZ omogućava praćenje statusa predmeta u realnom vremenu putem interneta, što je velika prednost u transparentnosti procesa.
Jedinstvena baza: Sva dokumentacija se skladišti digitalno u centralnoj bazi, što eliminiše problem gubitka papira.
2. Sigurnost i problem hakovanja:
Iako je nedavni incident s bazama podataka izazvao zabrinutost, RGZ konstantno radi na jačanju sistema eŠaltera i digitalnih servisa.
Digitalni potpis: Korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa (koji je obavezan za ovlašćene subjekte) značajno povećava sigurnost, jer garantuje autentičnost dokumenta i identitet podnosioca.
I sad ključno pitanje i odgovor. Da li se sve može yavršiti potpuno elektronski?
Za građane, odgovor je uglavnom NE. Barem za sada.
Imam pitanje u vezi digitalnog upisa u katastar. Koliko je zaista efikasno i da li može da se sve završi potpuno elektronski ili ipak morate ići lično bar jednom?
Ja sam nedavno završila ostavinsku raspravu i savetujem svima da se ozbiljno pripreme i ponesu svu potrebnu dokumentaciju. Posebno pazite na rokove za podnošenje zahteva i na to da se svi naslednici pojave ili daju punomoćje. Advokat može pomoći, pogotovo ako postoji bilo kakav spor ili nemir među naslednicima.
Hvala na ovom detaljnom tekstu, mnogo mi je pomogao da shvatim šta me očekuje u postupku. Nije mi bilo jasno da javni beležnik vodi ceo postupak, a ne sud. Jel neko imao iskustva da angažuje advokata? Da li je neophodno ili može sam naslednik da vodi postupak?